Саопштења за јавност Прекршајног суда у Ужицу

ПОГОДНОСТИ КОЈЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ УЧИНИЛАЦ ПРЕКРШАЈА ПРЕД ПРЕКРШАЈНИМ СУДОМ У УЖИЦУ

Лице против кога се води прекршајни поступак – окривљени, уколико се одазове по позиву прекршајног суда, може остварити многобројна права која му омогућава Закон о прекршајима.
Једино пред судом окривљени може изнети своју одбрану, подносити доказе и изнети олакшавајуће околности које ће суд ценити. Ако се окривљени по позиву суда одазове, суд га може ослободити од од говорности, може га ослободити од казне и у случају када утврди одговорност окривљеног, суд може изрећи минималну казну, или казну ублажити испод законског минимума, може окривљеном изрећи опомену уместо новчане казне, а може окривљеног ослободити и од дужности накнаде трошкова вођења поступка.
Међутим, ако се окривљени по позиву суда не одазове, суд ће о одговорности окривљеног одлучити без његовог саслушања и то на основу доказа које је суду поднео подносилац захтева за покретање прекршајног постпка. Суд ће, у том случају, окривљеном казну изрећи у границама које су за прекршај прописане.

К А З Н А

Казна се одмерава у границама које су за тај прекршај прописане, а при томе суд узима у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања, а нарочито: тежину и последице прекршаја, околности под којима је прекршај учињен, степен одговорности учиниоца, ранију осуђиваност, личне и имовинске прилике учиниоца и држање учиниоца после учињеног прекршаја.

Ублажавање казне

Ако се приликом одмеравања казне утврди да прекршајем нису проузроковане теже последице, а постоје олакшавајуће околности које указују да се и блажом казном може постићи сврха кажњавања, суд прописану казну може ублажити, тако што се може:

1) изрећи казна испод најмање мере казне која је прописана за тај прекршај;
2) уместо прописане казне затвора изрећи новчана казна или рад у јавном интересу;
3) уместо прописане казне затвора и новчане казне изрећи само једна од тих казни.

Ослобађање од казне

Суд може учиниоца прекршаја огласити одговорним и ослободити од новчане казне ако после извршеног прекршаја отклони последице дела или надокнади штету проузроковану прекршајем.

Опомена

Уместо новчане казне за прекршај суд може изрећи опомену ако постоје околности које у знатној мери умањују одговорност учиниоца, тако да се може очекивати да ће се убудуће клонити вршења прекршаја и без изрицања казне.
Опомена се може изрећи и ако се прекршај огледа у неиспуњавању прописане обавезе или је прекршајем нанесена штета, а учинилац је после покретања поступка, а пре доношења пресуде испунио прописану обавезу, односно отклонио или надокнадио нанесену штету.

Прекршајни налог

Прекршајни налог се издаје када је за прекршај законом или другим прописом од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу.
Ако је лице против кога је издат прекршајни налог прихватио одговорност и у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога платио половину изречене казне, ослобађасе плаћања друге половине изречене новчане казне.
Ако лице против кога је издат прекршајни налог не прихвата одговорност за прекршај има право да у року од осам дана од пријема прекршајног налога поднесе захтев за судско одлучивање, тако што ће лично или преко поште предати потписан прекршајни налог надлежном прекршајном суду, који ће спровести поступак, а терет доказивања да је прекршај учињен је на издаваоцу прекршајног налога.

СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ ПРЕКРШАЈА

Када се прекршајни поступак води за један прекршај или за више прекршаја, окривљени може подносиоцу захтева предложити закључење споразума о признању прекршаја, који се доставља суду до доношења пресуде.
Окривљени и подносилац захтева могу се споразумети да се окривљеном изрекне новчана казна испод законског минимума прописане казне и да се заштитна мера (забрана управљања моторним возилом) изрекне у мањем трајању или да се не изрекне.

Ослобађајућа пресуда

Пресуду којом се окривљени ослобађа одговорности суд ће донети ако дело за које се терети по пропису није прекршај; ако има околности које искључују прекршајну одговорност окривљеног и ако није доказано да је окривљени учинио прекршај за који је против њега поднет захтев за покретање прекршајног поступка.

.....................

Одазивањем по позиву суда окривљени има право:

- да буде обавештен о прекршају за који се терети и о основама оптужбе,
- да се брани уз стручну помоћ адвоката,
- да изнесе своју одбрану и предлаже доказе у своју корист,
- да тражи суочење са другим странкама у поступку,
- да истакне све олакшавајуће околности, своје личне прилике и имовно стање, како би суд узео у обзир те чињенице приликом одмеравања казне,
- да поднесе молбу да новчану казну плати у шест месечних рата.

Ако се окривљени по позиву суда одазове, суд може:

- да окривљеног ослободи од казне и у случају када утврди његову одговорност,
- да изрекне минималну казну, или да казну ублажи испод законског минимума,
- да окривљеном изрекне опомену уместо новчане казне,
- да заштитну меру изрекне у мањем трајању или да је не изрекне,
- да окривљеног ослободи од дужности плаћања трошкова поступка.

Избегавањем позива суда окривљени ризикује:

- да се сва писмена достављају истицањем на огласну таблу суда,
- да суд донесе пресуду без учешћа окривљеног у поступку,
- да суд приликом одмеравања казне узме у обзир само отежавајуће околности,
- да суд нареди полицији принудно довођење окривљеног,
- да полиција утврди тзв. пасивизирање адресе (да не станује на пријављеној адреси), у ком случају ће суд према окривљеном водити скраћени-хитан поступак,
- да се неплаћена новчана казна замени казном затвора.

Избегавањем позива суда и неодазивањем по позиву, окривљени себе лишава свих погодности које му суд може изрећи.

...........................................

Члан 86. Закона о прекршајима

Прекршајни суд примењује Закон о прекршајима који утврђује правила којима се осигурава да нико невин не буде кажњен, а да се одговорном учиниоцу прекршаја изрекне прекршајна санкција под условима које предвиђа овај закон и на основу законито спроведеног поступка.

Члан 91. Закона о прекршајима

Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења, али тако да то не буде на штету доношења правилне и законите одлуке.

............................................

Председник Прекршајног суда у Ужицу
Слободан Маринковић

ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА ОДСУТНОМ ЛИЦУ
ИСТИЦАЊЕ ПИСМЕНА НА ОГЛАСНУ ТАБЛУ СУДА

Судије Прекршајног суда у Ужицу достављање врше применом члана 160. ст.1. и 2. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“ 65/13) и то тако што се писмено истиче на огласну таблу суда, уколико се на адреси где се достављање има извршити нико не затекне, а поштар је оставио у поштанском сандучету или прибио на врата обавештење да лице коме је писмено упућено треба да га преузме у суду у року од 15 дана од покушаног достављања, а то лице не поступи по обавештењу.
Такође, судије Прекршајног суда у Ужицу достављање врше и применом става 6 наведеног члана Закона о прекршајима, тако што се писмено истиче на огласну таблу суда након провере адресе и неуспелог поновљеног покушаја достављања писмена (и неуспелог остављања обавештења) на адресу на којој је лице пијављено.

Поступак достављања одсутном лицу које примењују судије Прекршајног суда у Ужицу:

Достављање применом одредбе члана 160. ст.1. и 2. врши се на следећи начин:

1. Суд преко поште упућује писмено лицу којме се има доставити на адресу на којој је пријављено или коју је саопштио надлежном органу приликом откривања прекршаја.
2. Уколико се писмено врати неуручено а лицу је, у поштанском сандучету или прибијено на врата, остављено обавештење да треба да га преузме у суду у року од 15 дана од покушаног достављања, суд чека 15 дана да то лице писмено преузме у суду.
3. Уколико лице не преузме писмено у року од 15 дана, писмено се истиче на огласној табли суда и суд достављање сматра извршеним по истеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли суда.

Достављање применом одредбе члана 160 ст.6. врши се на следећи начин:

1. Суд преко поште упућује писмено на адресу на којој је лице пријављено или коју је саопштило надлежном органу приликом откривања прекршаја, али се исто није могло доставити, нити се могло оставити обевештење (најчешће назнака поштара: „непознат“, „одселио“).
2. Суд врши проверу адресе лица коме је писмено упућено.
3. Након провере адресе, суд врши поновно достављање на адресу на којој је лице пријављено.
4. Ако се ни при поновљеном покушају достављања, на адресу на којој је лице пријављено, писмено не може доставити, суд по протеку рока од 15 дана од поновљеног достављања, након доношења наредбе, писмено истиче на огласној табли суда.
5. По протеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли суда, суд сматра да је достављање извршено.